Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Др сци. мед. Ана Антић је рођена 1974. године у Нишу. Медицински факултет у Нишу је завршила 2000. године са просечном оценом 9.74, а специјализацију из трансфузиологије на Медицинском факултету у Београду 2005. године, као најмлађи специјалиста трансфузиологије. Запослена је у Заводу за трансфузију крви Ниш, а у периоду 2008-2013. године била је начелник Службе за клиничку трансфузиологију, терапијске услуге и дистрибуцију крви и продуката од крви. У периоду фебруар-јуни 2006. учествовала је у раду Националног тима за имплементацију информационог система у трансфузији, коју је оформила Европска Агенција за реконструкцију у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије. Увела је информациони систем eProgesa (Mak-system, Француска) у ЗТК Ниш и интернационални систем обележавања у трансфузији (ISBT). Септембра 2008. похађала је Трансфузијски научни курс у Муртену, Швајцарска. Као начелник Службе увела је гел-аглутинациону технику и аутоматизацију у претрансфузијска испитивања у Заводу, што је омогућило стандардизацију и конзистентност тестирања. Од 2009. године учествовала је у имплементацији методе инактивације патогена у продуктима крви применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења. Од 2010. године учествовала је у испитивању мембранског система сепарације, неинвазивне хемоглобинометрије и контроли квалитета крвних продуката припремљених из *top&bottom* кеса.
Магистарску тезу под називом *Ниво седиментације еритроцита као прогностички фактор у Хочкиновој болести, карциному дојке и карциному простате* одбранила је 2009. године и тиме стекла звање магистра медицинских наука - област клиничка онкологија. Докторску дисертацију из области хематологије *Квалитет крвних продуката инактивисаних применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења* одбранила је 23.11.2011. године и тиме стекла научно звање доктора медицинских наука.
Од 2011. године налази се на месту потпредседника Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва и добитник је Захвалнице СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке у 2011. години. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију и секретар Удружења трансфузиолога Србије. Члан је Светског удружења трансфузиолога (ISBT) и Удружења за хемостазу и тромбозу, рецезент најугледнијег светског часописа из области трансфузиологије Transfusion and Apheresis Science. Учествовала је на регионалним и интернационалним ISBT конгресима трансфузиолога од 2006. до 2012. године и имала пленарна/уводна предавања на XVII IPFA састанку за фракционисање плазме у Загребу 2010. године, XXXIX Националном конгресу трансфузиолога Италије у Милану 2010. године, И међународном конгресу трансфузиолога Пољске у Варшави септембра 2010. године и Трансфузиолошким данима Чешке у Прагу новембра 2012. године. Објавила је преко 100 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Носилац је новог пасоша Републике Србије у склопу пројекта *Нови српски пасош-ново лице Србије* међу 204 заслужних грађана Републике Србије.
Прим др сци. мед. Зоран Станојковић рођен је 1963. године у Куманову. Медицински факултет завршио је 1988. године у Нишу, а специјализацију из трансфузиологије 1996. године на Медицинском факултету у Београду са одличним успехом. Тренутно се налази на субспецијалистичким студијама из области хематологије. У сталном је радном односу у Заводу за трансфузију крви у Нишу од 1990. године, где је од 1998. године обављао дужност начелника Одељења за колекцију крви и лабораторије за испитивање поремећаја хемостазе, а од 2002-2013. године налазио се на месту директора Завода. Магистрирао је 2000. године на Медицинском факултету у Нишу одбранивши рад под називом *Инхибитори фактора VIII код болесника са хемофилијом А*, а 2008. године на истом факултету успешно је одбранио и докторску дисертацију из области хирургије *Процена вредности локалне примене фибринског лепка са антибиотицима у превенцији дехисценције анастомозе колона*.
Од самог почетка своје професионалне каријере активно је учествовао у имплементацији нових трансфузијских метода и технологија, најпре у изради и спровођењу стратегије аутологне трансфузије крви у Клиничком центру у Нишу, а од 2001. године започиње припрему фибринског лепка за потребе експерименталне студије из области хирургије, а потом и за клиничку примену. У исто време уводи и тестове за испитивање на тромбофилије, док су последњих пар година обележиле његово професионално залагање за увођење инактивације патогена у крвним продуктима, праћење антиагрегационе терапије и аутоматизацију у тестирању добровољних давалаца крви.
Био је члан Управног одбора Пројекта реорганизације трансфузиолошке службе у Србији, у оквиру пројекта Европске агенције за реконструкцију и Министарства здравља Републике Србије 2002.-2006. године, као и представник Републике Србије за област трансфузије крви у Здравственом Сектору Савета Европе (SP-GS) у Упсали 2005. године и Бриселу 2006. године. У истом периоду био је један од коаутора Препорука за припрему, примену и контролу квалитета крви и компонената крви (12, 13. и 14. издање) Савета Европе. У периоду од 2004. до 2007. године био је председник Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва, сада је члан Председништва Секције. Добитник је Дипломе СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке. Од 2005-2012. године био је члан Републичке стручне комисије за трансфузиологију при Министарству здравља Републике Србије, а 2010. године изабран је за председника Удружења трансфузиолога Србије. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију од 2006. године, а од априла 2011. године и један од његових уредника. Јануара 2010. године добио је звање Примаријус, а исте године је изабран за научног сарадника на Медицинском факултету у Нишу. Добитник је награде Аутор године за 2011. годину часописа Војно-санитетски преглед (Војно-медицинска академија, Београд).
Објавио је преко 180 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Учествовао је на бројним конгресима у земљи и иностранству, био потпредседник III и IV Конгреса трансфузиолога Србије и Црне Горе 2006. и 2010. године и председник Организационог одбора Трансфузиолошких дана Србије 2012. Аутор је поглавља у књигама Трансфузиологија (2004), у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Београд, и Хирургија (2011), у издању Медицинског факултета у Нишу.

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Др сци. мед. Ана Антић је рођена 1974. године у Нишу. Медицински факултет у Нишу је завршила 2000. године са просечном оценом 9.74, а специјализацију из трансфузиологије на Медицинском факултету у Београду 2005. године, као најмлађи специјалиста трансфузиологије. Запослена је у Заводу за трансфузију крви Ниш, а у периоду 2008-2013. године била је начелник Службе за клиничку трансфузиологију, терапијске услуге и дистрибуцију крви и продуката од крви. У периоду фебруар-јуни 2006. учествовала је у раду Националног тима за имплементацију информационог система у трансфузији, коју је оформила Европска Агенција за реконструкцију у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије. Увела је информациони систем eProgesa (Mak-system, Француска) у ЗТК Ниш и интернационални систем обележавања у трансфузији (ISBT). Септембра 2008. похађала је Трансфузијски научни курс у Муртену, Швајцарска. Као начелник Службе увела је гел-аглутинациону технику и аутоматизацију у претрансфузијска испитивања у Заводу, што је омогућило стандардизацију и конзистентност тестирања. Од 2009. године учествовала је у имплементацији методе инактивације патогена у продуктима крви применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења. Од 2010. године учествовала је у испитивању мембранског система сепарације, неинвазивне хемоглобинометрије и контроли квалитета крвних продуката припремљених из *top&bottom* кеса.
Магистарску тезу под називом *Ниво седиментације еритроцита као прогностички фактор у Хочкиновој болести, карциному дојке и карциному простате* одбранила је 2009. године и тиме стекла звање магистра медицинских наука - област клиничка онкологија. Докторску дисертацију из области хематологије *Квалитет крвних продуката инактивисаних применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења* одбранила је 23.11.2011. године и тиме стекла научно звање доктора медицинских наука.
Од 2011. године налази се на месту потпредседника Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва и добитник је Захвалнице СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке у 2011. години. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију и секретар Удружења трансфузиолога Србије. Члан је Светског удружења трансфузиолога (ISBT) и Удружења за хемостазу и тромбозу, рецезент најугледнијег светског часописа из области трансфузиологије Transfusion and Apheresis Science. Учествовала је на регионалним и интернационалним ISBT конгресима трансфузиолога од 2006. до 2012. године и имала пленарна/уводна предавања на XVII IPFA састанку за фракционисање плазме у Загребу 2010. године, XXXIX Националном конгресу трансфузиолога Италије у Милану 2010. године, И међународном конгресу трансфузиолога Пољске у Варшави септембра 2010. године и Трансфузиолошким данима Чешке у Прагу новембра 2012. године. Објавила је преко 100 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Носилац је новог пасоша Републике Србије у склопу пројекта *Нови српски пасош-ново лице Србије* међу 204 заслужних грађана Републике Србије.
Прим др сци. мед. Зоран Станојковић рођен је 1963. године у Куманову. Медицински факултет завршио је 1988. године у Нишу, а специјализацију из трансфузиологије 1996. године на Медицинском факултету у Београду са одличним успехом. Тренутно се налази на субспецијалистичким студијама из области хематологије. У сталном је радном односу у Заводу за трансфузију крви у Нишу од 1990. године, где је од 1998. године обављао дужност начелника Одељења за колекцију крви и лабораторије за испитивање поремећаја хемостазе, а од 2002-2013. године налазио се на месту директора Завода. Магистрирао је 2000. године на Медицинском факултету у Нишу одбранивши рад под називом *Инхибитори фактора VIII код болесника са хемофилијом А*, а 2008. године на истом факултету успешно је одбранио и докторску дисертацију из области хирургије *Процена вредности локалне примене фибринског лепка са антибиотицима у превенцији дехисценције анастомозе колона*.
Од самог почетка своје професионалне каријере активно је учествовао у имплементацији нових трансфузијских метода и технологија, најпре у изради и спровођењу стратегије аутологне трансфузије крви у Клиничком центру у Нишу, а од 2001. године започиње припрему фибринског лепка за потребе експерименталне студије из области хирургије, а потом и за клиничку примену. У исто време уводи и тестове за испитивање на тромбофилије, док су последњих пар година обележиле његово професионално залагање за увођење инактивације патогена у крвним продуктима, праћење антиагрегационе терапије и аутоматизацију у тестирању добровољних давалаца крви.
Био је члан Управног одбора Пројекта реорганизације трансфузиолошке службе у Србији, у оквиру пројекта Европске агенције за реконструкцију и Министарства здравља Републике Србије 2002.-2006. године, као и представник Републике Србије за област трансфузије крви у Здравственом Сектору Савета Европе (SP-GS) у Упсали 2005. године и Бриселу 2006. године. У истом периоду био је један од коаутора Препорука за припрему, примену и контролу квалитета крви и компонената крви (12, 13. и 14. издање) Савета Европе. У периоду од 2004. до 2007. године био је председник Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва, сада је члан Председништва Секције. Добитник је Дипломе СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке. Од 2005-2012. године био је члан Републичке стручне комисије за трансфузиологију при Министарству здравља Републике Србије, а 2010. године изабран је за председника Удружења трансфузиолога Србије. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију од 2006. године, а од априла 2011. године и један од његових уредника. Јануара 2010. године добио је звање Примаријус, а исте године је изабран за научног сарадника на Медицинском факултету у Нишу. Добитник је награде Аутор године за 2011. годину часописа Војно-санитетски преглед (Војно-медицинска академија, Београд).
Објавио је преко 180 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Учествовао је на бројним конгресима у земљи и иностранству, био потпредседник III и IV Конгреса трансфузиолога Србије и Црне Горе 2006. и 2010. године и председник Организационог одбора Трансфузиолошких дана Србије 2012. Аутор је поглавља у књигама Трансфузиологија (2004), у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Београд, и Хирургија (2011), у издању Медицинског факултета у Нишу.

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

---

Реч аутора теста:
Поштоване колеге и колегинице,
Данас су медицинске сестре укључене у увођење интравенских канила, селектовање и евалуацију опреме за пункцију вене, као и у едукацију о овој вештини.
Иако знатан број медицинских сестара сматра успостављање венског пута увођењем каниле на периферији уобичајеном праксом у свом раду, додатна едукација је неопходна.
Успешно савладано знање и вештине, добре комуникацијске вештине, те способност сналажења у изненадним ситуацијама, битан су фактор, не само код успостављања венског пута, већ у комплетној слици способне, квалитетне и успешне сестре. Према томе:
"Они који не знају нека уче, а они који знају нека налазе задовољство у томе да се подсећају."
Henault Ch. (1685-1770)

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Др сци. мед. Ана Антић је рођена 1974. године у Нишу. Медицински факултет у Нишу је завршила 2000. године са просечном оценом 9.74, а специјализацију из трансфузиологије на Медицинском факултету у Београду 2005. године, као најмлађи специјалиста трансфузиологије. Запослена је у Заводу за трансфузију крви Ниш, а у периоду 2008-2013. године била је начелник Службе за клиничку трансфузиологију, терапијске услуге и дистрибуцију крви и продуката од крви. У периоду фебруар-јуни 2006. учествовала је у раду Националног тима за имплементацију информационог система у трансфузији, коју је оформила Европска Агенција за реконструкцију у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије. Увела је информациони систем eProgesa (Mak-system, Француска) у ЗТК Ниш и интернационални систем обележавања у трансфузији (ISBT). Септембра 2008. похађала је Трансфузијски научни курс у Муртену, Швајцарска. Као начелник Службе увела је гел-аглутинациону технику и аутоматизацију у претрансфузијска испитивања у Заводу, што је омогућило стандардизацију и конзистентност тестирања. Од 2009. године учествовала је у имплементацији методе инактивације патогена у продуктима крви применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења. Од 2010. године учествовала је у испитивању мембранског система сепарације, неинвазивне хемоглобинометрије и контроли квалитета крвних продуката припремљених из *top&bottom* кеса.
Магистарску тезу под називом *Ниво седиментације еритроцита као прогностички фактор у Хочкиновој болести, карциному дојке и карциному простате* одбранила је 2009. године и тиме стекла звање магистра медицинских наука - област клиничка онкологија. Докторску дисертацију из области хематологије *Квалитет крвних продуката инактивисаних применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења* одбранила је 23.11.2011. године и тиме стекла научно звање доктора медицинских наука.
Од 2011. године налази се на месту потпредседника Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва и добитник је Захвалнице СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке у 2011. години. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију и секретар Удружења трансфузиолога Србије. Члан је Светског удружења трансфузиолога (ISBT) и Удружења за хемостазу и тромбозу, рецезент најугледнијег светског часописа из области трансфузиологије Transfusion and Apheresis Science. Учествовала је на регионалним и интернационалним ISBT конгресима трансфузиолога од 2006. до 2012. године и имала пленарна/уводна предавања на XVII IPFA састанку за фракционисање плазме у Загребу 2010. године, XXXIX Националном конгресу трансфузиолога Италије у Милану 2010. године, И међународном конгресу трансфузиолога Пољске у Варшави септембра 2010. године и Трансфузиолошким данима Чешке у Прагу новембра 2012. године. Објавила је преко 100 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Носилац је новог пасоша Републике Србије у склопу пројекта *Нови српски пасош-ново лице Србије* међу 204 заслужних грађана Републике Србије.
Прим др сци. мед. Зоран Станојковић рођен је 1963. године у Куманову. Медицински факултет завршио је 1988. године у Нишу, а специјализацију из трансфузиологије 1996. године на Медицинском факултету у Београду са одличним успехом. Тренутно се налази на субспецијалистичким студијама из области хематологије. У сталном је радном односу у Заводу за трансфузију крви у Нишу од 1990. године, где је од 1998. године обављао дужност начелника Одељења за колекцију крви и лабораторије за испитивање поремећаја хемостазе, а од 2002-2013. године налазио се на месту директора Завода. Магистрирао је 2000. године на Медицинском факултету у Нишу одбранивши рад под називом *Инхибитори фактора VIII код болесника са хемофилијом А*, а 2008. године на истом факултету успешно је одбранио и докторску дисертацију из области хирургије *Процена вредности локалне примене фибринског лепка са антибиотицима у превенцији дехисценције анастомозе колона*.
Од самог почетка своје професионалне каријере активно је учествовао у имплементацији нових трансфузијских метода и технологија, најпре у изради и спровођењу стратегије аутологне трансфузије крви у Клиничком центру у Нишу, а од 2001. године започиње припрему фибринског лепка за потребе експерименталне студије из области хирургије, а потом и за клиничку примену. У исто време уводи и тестове за испитивање на тромбофилије, док су последњих пар година обележиле његово професионално залагање за увођење инактивације патогена у крвним продуктима, праћење антиагрегационе терапије и аутоматизацију у тестирању добровољних давалаца крви.
Био је члан Управног одбора Пројекта реорганизације трансфузиолошке службе у Србији, у оквиру пројекта Европске агенције за реконструкцију и Министарства здравља Републике Србије 2002.-2006. године, као и представник Републике Србије за област трансфузије крви у Здравственом Сектору Савета Европе (SP-GS) у Упсали 2005. године и Бриселу 2006. године. У истом периоду био је један од коаутора Препорука за припрему, примену и контролу квалитета крви и компонената крви (12, 13. и 14. издање) Савета Европе. У периоду од 2004. до 2007. године био је председник Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва, сада је члан Председништва Секције. Добитник је Дипломе СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке. Од 2005-2012. године био је члан Републичке стручне комисије за трансфузиологију при Министарству здравља Републике Србије, а 2010. године изабран је за председника Удружења трансфузиолога Србије. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију од 2006. године, а од априла 2011. године и један од његових уредника. Јануара 2010. године добио је звање Примаријус, а исте године је изабран за научног сарадника на Медицинском факултету у Нишу. Добитник је награде Аутор године за 2011. годину часописа Војно-санитетски преглед (Војно-медицинска академија, Београд).
Објавио је преко 180 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Учествовао је на бројним конгресима у земљи и иностранству, био потпредседник III и IV Конгреса трансфузиолога Србије и Црне Горе 2006. и 2010. године и председник Организационог одбора Трансфузиолошких дана Србије 2012. Аутор је поглавља у књигама Трансфузиологија (2004), у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Београд, и Хирургија (2011), у издању Медицинског факултета у Нишу.

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Др сци. мед. Ана Антић је рођена 1974. године у Нишу. Медицински факултет у Нишу је завршила 2000. године са просечном оценом 9.74, а специјализацију из трансфузиологије на Медицинском факултету у Београду 2005. године, као најмлађи специјалиста трансфузиологије. Запослена је у Заводу за трансфузију крви Ниш, а у периоду 2008-2013. године била је начелник Службе за клиничку трансфузиологију, терапијске услуге и дистрибуцију крви и продуката од крви. У периоду фебруар-јуни 2006. учествовала је у раду Националног тима за имплементацију информационог система у трансфузији, коју је оформила Европска Агенција за реконструкцију у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије. Увела је информациони систем eProgesa (Mak-system, Француска) у ЗТК Ниш и интернационални систем обележавања у трансфузији (ISBT). Септембра 2008. похађала је Трансфузијски научни курс у Муртену, Швајцарска. Као начелник Службе увела је гел-аглутинациону технику и аутоматизацију у претрансфузијска испитивања у Заводу, што је омогућило стандардизацију и конзистентност тестирања. Од 2009. године учествовала је у имплементацији методе инактивације патогена у продуктима крви применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења. Од 2010. године учествовала је у испитивању мембранског система сепарације, неинвазивне хемоглобинометрије и контроли квалитета крвних продуката припремљених из *top&bottom* кеса.
Магистарску тезу под називом *Ниво седиментације еритроцита као прогностички фактор у Хочкиновој болести, карциному дојке и карциному простате* одбранила је 2009. године и тиме стекла звање магистра медицинских наука - област клиничка онкологија. Докторску дисертацију из области хематологије *Квалитет крвних продуката инактивисаних применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења* одбранила је 23.11.2011. године и тиме стекла научно звање доктора медицинских наука.
Од 2011. године налази се на месту потпредседника Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва и добитник је Захвалнице СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке у 2011. години. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију и секретар Удружења трансфузиолога Србије. Члан је Светског удружења трансфузиолога (ISBT) и Удружења за хемостазу и тромбозу, рецезент најугледнијег светског часописа из области трансфузиологије Transfusion and Apheresis Science. Учествовала је на регионалним и интернационалним ISBT конгресима трансфузиолога од 2006. до 2012. године и имала пленарна/уводна предавања на XVII IPFA састанку за фракционисање плазме у Загребу 2010. године, XXXIX Националном конгресу трансфузиолога Италије у Милану 2010. године, И међународном конгресу трансфузиолога Пољске у Варшави септембра 2010. године и Трансфузиолошким данима Чешке у Прагу новембра 2012. године. Објавила је преко 100 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Носилац је новог пасоша Републике Србије у склопу пројекта *Нови српски пасош-ново лице Србије* међу 204 заслужних грађана Републике Србије.
Прим др сци. мед. Зоран Станојковић рођен је 1963. године у Куманову. Медицински факултет завршио је 1988. године у Нишу, а специјализацију из трансфузиологије 1996. године на Медицинском факултету у Београду са одличним успехом. Тренутно се налази на субспецијалистичким студијама из области хематологије. У сталном је радном односу у Заводу за трансфузију крви у Нишу од 1990. године, где је од 1998. године обављао дужност начелника Одељења за колекцију крви и лабораторије за испитивање поремећаја хемостазе, а од 2002-2013. године налазио се на месту директора Завода. Магистрирао је 2000. године на Медицинском факултету у Нишу одбранивши рад под називом *Инхибитори фактора VIII код болесника са хемофилијом А*, а 2008. године на истом факултету успешно је одбранио и докторску дисертацију из области хирургије *Процена вредности локалне примене фибринског лепка са антибиотицима у превенцији дехисценције анастомозе колона*.
Од самог почетка своје професионалне каријере активно је учествовао у имплементацији нових трансфузијских метода и технологија, најпре у изради и спровођењу стратегије аутологне трансфузије крви у Клиничком центру у Нишу, а од 2001. године започиње припрему фибринског лепка за потребе експерименталне студије из области хирургије, а потом и за клиничку примену. У исто време уводи и тестове за испитивање на тромбофилије, док су последњих пар година обележиле његово професионално залагање за увођење инактивације патогена у крвним продуктима, праћење антиагрегационе терапије и аутоматизацију у тестирању добровољних давалаца крви.
Био је члан Управног одбора Пројекта реорганизације трансфузиолошке службе у Србији, у оквиру пројекта Европске агенције за реконструкцију и Министарства здравља Републике Србије 2002.-2006. године, као и представник Републике Србије за област трансфузије крви у Здравственом Сектору Савета Европе (SP-GS) у Упсали 2005. године и Бриселу 2006. године. У истом периоду био је један од коаутора Препорука за припрему, примену и контролу квалитета крви и компонената крви (12, 13. и 14. издање) Савета Европе. У периоду од 2004. до 2007. године био је председник Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва, сада је члан Председништва Секције. Добитник је Дипломе СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке. Од 2005-2012. године био је члан Републичке стручне комисије за трансфузиологију при Министарству здравља Републике Србије, а 2010. године изабран је за председника Удружења трансфузиолога Србије. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију од 2006. године, а од априла 2011. године и један од његових уредника. Јануара 2010. године добио је звање Примаријус, а исте године је изабран за научног сарадника на Медицинском факултету у Нишу. Добитник је награде Аутор године за 2011. годину часописа Војно-санитетски преглед (Војно-медицинска академија, Београд).
Објавио је преко 180 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Учествовао је на бројним конгресима у земљи и иностранству, био потпредседник III и IV Конгреса трансфузиолога Србије и Црне Горе 2006. и 2010. године и председник Организационог одбора Трансфузиолошких дана Србије 2012. Аутор је поглавља у књигама Трансфузиологија (2004), у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Београд, и Хирургија (2011), у издању Медицинског факултета у Нишу.

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

струковна сестра - специјалиста
Радно место:
Главна сестра Клинике за дечије интерне болести, Клиничког центра Ниш

• рођена у Нишу 29.01.1973. године
• средњу медицинску школу завршила у Нишу
• вишу медицинску школу завршила у Београду
• дипломирала на специјалистичким струковним студијама на Медицинском факултету у Нишу
• члан Савеза здравствених радника (СЗР) од 1998. године
• организатор и учесник у организовању више стручних регионалних састанака медицинских и педијатријских сестара техничара
• аутор више од 20 стручних радова објављених или саопштених на стручним скуповима и конгресима

По први пут у историји Педијатријских дана, који окупљају педијатре из земље и иностранства, личним залагањем, а захваљујући свесрдној подршци колегијума сестара клинике и организационом одбору, организовала са колегиницама први стручни састанак педијатријских сестара 2001. године у Нишу, који постаје традиционалан.

Добитник награда:

• Повеља Флоренс Најтингејл, Савез здравствених радника Републике Србије, Савез здравствених радника Региона Ниш, поводом 12. маја Међународног дана медицинских сестара-техничара, као најбољој медицинској сестри у 2001. године, Ниш-мај 2001.
• Савез здравствених радника Републике Србије, у знак признања за изузетан допринос у развоју здравствене професије и афирмације Савеза, као професионалне асоцијације, Врњачка бања, октобар 2002.
• Клинички центар Ниш, за изузетан допринос у раду медицинских сестара, Ниш 2004.
• Савез удружења здравствених радника Србије, Удружење здравствених радника Региона Ниш, Сребрни знак - поводом 12. маја Међународног дана медицинских сестара-техничара, као најбољој медицинској сестри у 2011. године, Ниш-мај 2011.

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Др сци. мед. Ана Антић је рођена 1974. године у Нишу. Медицински факултет у Нишу је завршила 2000. године са просечном оценом 9.74, а специјализацију из трансфузиологије на Медицинском факултету у Београду 2005. године, као најмлађи специјалиста трансфузиологије. Запослена је у Заводу за трансфузију крви Ниш, а у периоду 2008-2013. године била је начелник Службе за клиничку трансфузиологију, терапијске услуге и дистрибуцију крви и продуката од крви. У периоду фебруар-јуни 2006. учествовала је у раду Националног тима за имплементацију информационог система у трансфузији, коју је оформила Европска Агенција за реконструкцију у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије. Увела је информациони систем eProgesa (Mak-system, Француска) у ЗТК Ниш и интернационални систем обележавања у трансфузији (ISBT). Септембра 2008. похађала је Трансфузијски научни курс у Муртену, Швајцарска. Као начелник Службе увела је гел-аглутинациону технику и аутоматизацију у претрансфузијска испитивања у Заводу, што је омогућило стандардизацију и конзистентност тестирања. Од 2009. године учествовала је у имплементацији методе инактивације патогена у продуктима крви применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења. Од 2010. године учествовала је у испитивању мембранског система сепарације, неинвазивне хемоглобинометрије и контроли квалитета крвних продуката припремљених из *top&bottom* кеса.
Магистарску тезу под називом *Ниво седиментације еритроцита као прогностички фактор у Хочкиновој болести, карциному дојке и карциному простате* одбранила је 2009. године и тиме стекла звање магистра медицинских наука - област клиничка онкологија. Докторску дисертацију из области хематологије *Квалитет крвних продуката инактивисаних применом рибофлавина и ултравиолетног зрачења* одбранила је 23.11.2011. године и тиме стекла научно звање доктора медицинских наука.
Од 2011. године налази се на месту потпредседника Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва и добитник је Захвалнице СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке у 2011. години. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију и секретар Удружења трансфузиолога Србије. Члан је Светског удружења трансфузиолога (ISBT) и Удружења за хемостазу и тромбозу, рецезент најугледнијег светског часописа из области трансфузиологије Transfusion and Apheresis Science. Учествовала је на регионалним и интернационалним ISBT конгресима трансфузиолога од 2006. до 2012. године и имала пленарна/уводна предавања на XVII IPFA састанку за фракционисање плазме у Загребу 2010. године, XXXIX Националном конгресу трансфузиолога Италије у Милану 2010. године, И међународном конгресу трансфузиолога Пољске у Варшави септембра 2010. године и Трансфузиолошким данима Чешке у Прагу новембра 2012. године. Објавила је преко 100 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Носилац је новог пасоша Републике Србије у склопу пројекта *Нови српски пасош-ново лице Србије* међу 204 заслужних грађана Републике Србије.
Прим др сци. мед. Зоран Станојковић рођен је 1963. године у Куманову. Медицински факултет завршио је 1988. године у Нишу, а специјализацију из трансфузиологије 1996. године на Медицинском факултету у Београду са одличним успехом. Тренутно се налази на субспецијалистичким студијама из области хематологије. У сталном је радном односу у Заводу за трансфузију крви у Нишу од 1990. године, где је од 1998. године обављао дужност начелника Одељења за колекцију крви и лабораторије за испитивање поремећаја хемостазе, а од 2002-2013. године налазио се на месту директора Завода. Магистрирао је 2000. године на Медицинском факултету у Нишу одбранивши рад под називом *Инхибитори фактора VIII код болесника са хемофилијом А*, а 2008. године на истом факултету успешно је одбранио и докторску дисертацију из области хирургије *Процена вредности локалне примене фибринског лепка са антибиотицима у превенцији дехисценције анастомозе колона*.
Од самог почетка своје професионалне каријере активно је учествовао у имплементацији нових трансфузијских метода и технологија, најпре у изради и спровођењу стратегије аутологне трансфузије крви у Клиничком центру у Нишу, а од 2001. године започиње припрему фибринског лепка за потребе експерименталне студије из области хирургије, а потом и за клиничку примену. У исто време уводи и тестове за испитивање на тромбофилије, док су последњих пар година обележиле његово професионално залагање за увођење инактивације патогена у крвним продуктима, праћење антиагрегационе терапије и аутоматизацију у тестирању добровољних давалаца крви.
Био је члан Управног одбора Пројекта реорганизације трансфузиолошке службе у Србији, у оквиру пројекта Европске агенције за реконструкцију и Министарства здравља Републике Србије 2002.-2006. године, као и представник Републике Србије за област трансфузије крви у Здравственом Сектору Савета Европе (SP-GS) у Упсали 2005. године и Бриселу 2006. године. У истом периоду био је један од коаутора Препорука за припрему, примену и контролу квалитета крви и компонената крви (12, 13. и 14. издање) Савета Европе. У периоду од 2004. до 2007. године био је председник Секције за трансфузиологију Српског лекарског друштва, сада је члан Председништва Секције. Добитник је Дипломе СЛД-а за изузетан доприснос у раду Секције и развој и унапређење трансфузиолошке струке. Од 2005-2012. године био је члан Републичке стручне комисије за трансфузиологију при Министарству здравља Републике Србије, а 2010. године изабран је за председника Удружења трансфузиолога Србије. Члан је уређивачког одбора Билтена за трансфузиологију од 2006. године, а од априла 2011. године и један од његових уредника. Јануара 2010. године добио је звање Примаријус, а исте године је изабран за научног сарадника на Медицинском факултету у Нишу. Добитник је награде Аутор године за 2011. годину часописа Војно-санитетски преглед (Војно-медицинска академија, Београд).
Објавио је преко 180 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима. Учествовао је на бројним конгресима у земљи и иностранству, био потпредседник III и IV Конгреса трансфузиолога Србије и Црне Горе 2006. и 2010. године и председник Организационог одбора Трансфузиолошких дана Србије 2012. Аутор је поглавља у књигама Трансфузиологија (2004), у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Београд, и Хирургија (2011), у издању Медицинског факултета у Нишу.

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…

Биографија аутора теста тренутно није доступна, тај садржај је у припреми…